Liker od crnog gloga

Liker od crnog gloga

Potrebni sastojci:

1 L plodova crnoga gloga
1,5-2 L čiste lozovače (38-42%- tne)
150 g šećera
1/4 L crnog vina

Priprema:

Za pripravljanje likera plodovi crno­ga gloga moraju biti posve zreli, ubra­ni najranije poslije prvog mraza. Ako nisu posve zreli, okus, aroma likera neće biti "zokružena, puna" i bit će kiselkast. Plodovi crnog gloga posve su zreli ako je meso plodova žućka­sto; ako je još zeleno znači da nisu posve zreli.

Zrele plodove očistite od peteljki, proberite, dobro operite u hladnoj vodi i ocijedite. Stavite u staklenu posudu ili bocu koja se dobro zatvara i zalijte boce sa šećerom, vinom i rakijom, a potom spremite na što duže vreme u podrum da liker dozrije i po­primi punu aromu i okus.

Od plodova ostalih u boci možete pripraviti liker još jednom, ali omer tre­ba biti sljedeći: na 1 litru plodova sa­mo 1 litra rakije.

Plavi(crni) glog

Crataegus douglasii L.

Taksonomija
Kategorija: Monogyna
Familija: Malaceae
Podfamilija: Rosoideae
Opšti opis



Ove se ružičnjače razvijaju kao drvenaste ili zeljaste biljke čitavih, ili još češće, razdeljenih listova. U pravom su cvetu, koji nastaje pojedinačno, ili u oskudnim cvetovima, nalaze se brojni plodni listovi smešteni na polukuglastom, čunjastom ili u izdubljenom cvetištu. Kod razvoja ploda učestvuju pored plodnice još i drugi delovi cveta. Zna narasti visoko i do 3 m. Listovi tro i petero krpasti. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice sa dugim i kraćim peteljkama i jako mirišu po medu. Plodovi su lepe crne boje, i beru se u kasno leto.Cvetovi se beru od marta do maja, čim se razviju. Kada latice počnu padati glog je bezvredan. Suši se u hladu, na zračnom tavanu u tankim slojevima. Mora se pažljivo sušiti da ne promeni boju i dnevno ga mešati.
Stanište

Biljka je livadskih, pašnjačkih, stepskih i šumskih zajednica, uglavnom po pojasu hrastova sa težištem u kserotermnim hrastovim šumama. Zadržava se mestimično u vidu prostranih manje-više otvorenih sekundarnih šibljaka, na veoma degradiranim terenima šuma grabica-medunca. Heliofilan i kserofilan, sa malim zahtevima prema plodnosti i vlažnosti zemljišta. Karakteriše ga široka ekološka amplituda. Na području Vojvodine, vrlo zastupjena biljka, uglavnom, u različitim šumskim asocijacijama, na terenima Fruške Gore, Vršačkih planina, na Sremskom lesnom platou (as.Salicetum albae, Pruno spinosae-Crataegetum), Subotičko-Horgoškoj, Deliblatskoj peščari i dr. Raste po živicama, šumama i šikarama kao žbun ili nisko drvo, trnovitih grančica.

Upotreba

Leči srčane mane, krvni pritisak smiriju, arteriosklerozu i anginu pektoris. Glogov cvet sadrži: eteričnog ulja ; tragova mangana ; trimetalamin i organske kiseline. List i cvet se pretežno koriste za izradu čajeva, gloginje, za izradu ekstrakata korišćenih u proizvodnji gotovih preparata (kordijaka, antihipertonika, tonika, geriatrika, protiv artioskleroze). Plodovi gloga se brzo i lako suše, najbolje na Suncu. Od 2 kg sirovog ploda, dobije se 1 kg suvog, od kojeg se tokom zime spravljaju čajevi. Za šolju čaja potrebno je kašičica suvih plodova, koji se predhodno malo istucaju.

Recepti za čaj od plavog gloga

Dobro je uzeti u obliku čaja, mešavniu: glogovog cveta i kadulje po jednu kašiku, pola kašike narandzine kore i to preliti sa 300-400 grama ključale vode. Ostaviti da stoji 15-20 minuta, zatim iscediti. Pije se ujutru natašte i uveče pre spavanja po šolju. Zasladiti po želji medom i dodati sok od limuna.Za pripremanje soka potrebno je 1 kg plodova, 1l vode i 100 g šecera. Oprane plodove-nisko ubrane pored puteva, pruga i u industrijskim zonama, dobro oprati, ocediti i prokuvati u malo vode pa sve propasirati. Dobijen pire preliti vodom, uliti šecer i prokuvati do prvog ključanja.

Dodatak

Prema mnogim stranim farmakopejama oficinalne droge gloga su :Crataegi flos , Crataegi fructus, Crataegi folium. Cvet , plod i list gloga ne propisuju naše farmakopeje, ali se od davniva mnogo koriste u našoj narodnoj medicini. Lekovitost cveta ili lista gloga potiče od prisutnih procijanidina ( do 3 % ) , raznih flavonoida ( 2% ), katehina, sterola. U zrelim plodovima gloga prisutne su iste te hemijske materije, s tim što među favonoidnim supstancijama preovlađuje hiperozid. Preparati izrađeni na bazi gloga su standardizovani na sadržaj određenih flaonoida ili procijenidina. Butorac i saradnici ( 1998.) smatraju da je glog sve češći na Deliblatskom pesku i da time remeti ranije uspostavljenu razvnotežu, da negativno utiče na ekološke prilike i stanje ekosistemskog, specijskog i genetskog diverziteta. Obrastanjem čistina glogom menjaju se stanišni uslovi, zbog čega su u fazi povlačenja Adonis vernalis, Paeonia officinalis subsp. banatica, P. tenvifolia, Vinca herbacea, i druge tipične stepske vrste na ovom području, a među njima su i neke lekovite biljke.