Prva destilacija:
Nakon toga se u hladilo (7) ulije hladna voda (ako se radi o stacionarnom hlađenju) ili se spoji hladilo preko ventila na protočnu vodovodnu vodu i otvori dotok vode za hlađenje. U međurezervoar (9) se u prvoj destilaciji napuni do polovine zapremine prevrelom kominom, a u svakoj sledećoj Destilaciji može se puniti sa frakcijom l-toka iz prethodnih destilacija.
Uređaj se jednostavno postavi na gasni gorionik sa postoljem. Zagrevanje kotla sprovodi se polako do 60 ° C, a zatim se počinje s dizanjem temperature pri čemu se čuje prolazak para kroz ostavu (9), tj šum prolazećih mehurića pare. Kod odgovarajuće temperature dolazi tada do izdvajanja-toka. l-tok ima oštar i neugodan miris. Odvajanje l-toka sprovodi se pri temperaturama od približno 68 ° C do 85 ° C. Za vreme izdvajanja l-toka potrebno je da ventil za povraćaj destilata oznake (4) bude zatvoren. Najveći deo nepoželjnih materija nalazi se u l-toku. Zbog toga je potrebno l-tok odijeliti od srednjeg (ll-toka) toka. Količina l-toka dosta zavisi o kvaliteti komine, l-tok čini oko 5-8% od ukupne količine destilata. Nije moguće potpuno precizno ustanoviti tačan prelaz od l-toka u l l-tok. Zato je najbolje organoleptički, tj metodom kusanja destilata ustanoviti je li završeno odvajanje l-toka. Odvajanje prvog toka može se sprovesti tako da se odvojeno hvata l-tok u 05:55 većih čaša od po 2-3 dl, koje se redom označe brojevima. Nakon što su sve čaše napunjene, nastavi se hvatati drugi tok, i to u posebnu posudu. Manja količina ohlađenog destilata iz svake pojedine čaše (oko 1 / 4 dl) razredi se s 1,5-2 puta većom količinom vode u čašici od 1 / 2 dl, i kušaše na promenu ukusa redom, počevši od zadnje čaše. Na taj se način utvrdi u kojim je čašama destilat lošeg mirisa i ukusa.
Te čaše se odvoje, a ostale čaše u 1 kojima je destilat dobrog mirisa i okusa izliju se u posudu za hvatanje drugog toka.
Čim se kušanjem utvrdi da je miris i ukus destilata dobar, hvata se dalje srednji (II) tok u posebnoj posudi, i to tako da se mogućnost pristupa vazduha smanji na najmanju moguću meru. Tada se počinje sa izdvajanjem
ll-toka odnosno srednjeg toka destilata koji predstavlja ustvari naš željeni deo destilat, koji će se kasnije preraditi u vhiski. Pri izdvajanju ll-toka temperatura polako raste kako koncentracija alkohola u destilatu pada i to sve do temperature od oko 98 ° C do 102 ° C. Regulacijom količine povrata de- stilat pomoću ventila na izlaznoj cevi hladila (5) i prolaskom destilata kroz napravu za pojačavanje može se po želji regulisati koncentracija alkohola u izlaznom destilatu. Za takvo namještanje jačine destilata potrebno je uzimanje uzoraka destilata, merenje koncentracije alkohola u uzorcima pomoću Alkoholometra, a potrebno je i određeno iskustvo. Na taj način može se po želji regulisati jačina izlaznog destilata. Preporučuje se da se jačina izlaznog destilata vhiski-a namjesti na oko 55-60 vol% alkohola. Kako se iscrpljuje količina alkohola u komini, tako će početi padati koncentracija alkohola u destilatu. Postupak DESTILAcije nastavlja se sve dok u izlaznom destilatu još jedva da bude alkohola, tj sve do pokazivanja jačine destilata 2-3 vol% alkohola (mereno alkoholometrom). Time je postupak prve destilacije završen i dobije se tzv. sirovi destilat.
Prva destilacija se sprovodi s kominom iz svih buradi. dobijeni sirovi destilati se svi zajedno stave u posebnu posudu i tako dobijeni destilat je spreman za drugu destilaciju. Ostatak nakon prvih destilacija se skupi i spremi u posebnu posudu.
Druga destilacija:
Nakon prve destilacije uređaj se ocisti pomoću pare. U kotao (2) se stavi sirovi destilat. Međurezervoar (9) se napuni do polovine volumena ostatkom od prve destilacije. Druga destilacija se načelno sprovodi jednako kao i prva destilacija. U drugoj destilaciji dobija se destilat visokog procenta, tj jačine alkohola, pri čemu je iskorišćenje na alkoholu u drugoj destilaciju puno veće nego u prvoj.
To se sprovodi povratom dela DESTILAta natrag u kotao regulisanjem pomoću ventila (5), tako da se po mogućnosti dobije što veća koncentracija izlaznog destilata (preporučujemo od 65 - 75vol. %). Postupak destilacije nastavlja se sve dok u izlaznom destilatu još jedva da bude alkohola, tj sve do pokazivanja jačine destilata od 2 do 3 vol% alkohola (mereno alkoholometrom). Time je postupak druge destilacije završen i dobija se destilat vhiski-a jačine od oko 65-75% alkohola.
Odležavanje i sazrevanje: Pre nego što se dobijeni destilat razredi na propisanu jačinu, potrebno ga je u pravilu pustiti da dozre (odleži) barem od 6 do 8 nedelja pri sobnoj temperaturi. U pravilu, što je dozrevanje vhiski-a duže, to će kvaliteta biti bolja. Osim toplote pri sobnoj temperaturi, za proces dozrevanja potrebna je i manja količina kiseonika iz vazduha. Ako smo na kraju druge DESTILAcije dobili destilat od približno 70%
jačine, potrebno gaje razrijediti DESTILAranom vodom na približno 65% i zatim pustiti na odležavanje i dozrevanje. Posude (burad) za dozrevanje potrebno je napuniti samo do 3 / 4 obujma. Poklopac ili čep ne sme se zatvoriti do kraja, već je potrebno da pokraj poklopca ili čepa ulazi u bačvu mala količina vazduha. Tokom procesa dozrevanja dolazi do esterifikacije viših alkohola, pri čemu nastaju poželjene arome (to zbog toga što su procesi esterifikacije vremenski procesi) kao i do reakcije vezivanja acetaldehida (koji daje neprijatan miris i ukus) sa etilnim alkoholom u materiju ugodna mirisa. Na taj način destilat postaje blažim i okusom ugodnijim. Procesi dozrevanja su vremenski procesi i nastavljaju se godinama i nakon što je vhiski napunjen u boce.
Načelno je za dozrevanje DESTILAta potrebno koristiti posude (burad) koje su potpuno neutralne na sve sastojke u destilatu. Najboljima su se pokazale posude (burad) od stakla i nernerđajućeg čelika (inoksa), kao i od nekih plastičnih materijala koji podnose visoke koncentracije alkohola. Sto se tiče vhiski-a, za odležavanje i dozrijevanje trebaju se koristiti bačve od hrasta u kojima je prethodno dozrijevali cherri brandi. U takvim će bačvama vhiski poprimiti karakterističnu zlatnožuto-crvenkastu boju i dobiti prijatan ukus i aromu. Valja istaknuti da hrastove bačve daju vhiski-u u toku procesa dozrevanje osim boje i ceo niz drugih materija koje pozitivno deluju na ukus i miris.
Priprema za piće:
Da bi se dobijeni destilat učinio prikladnim za piće, potrebno ga je razrijediti destilovanom vodom (ne običnom vodom) ili mekom kišnicom na traženu jačinu zavisno o vrsti (uobičajeno od 40-43 vol% alkohola). Za dobi vanje uobičajene boje kao i tipičnog ukusa po ječmu, dodaje se destilatu 1 kap koncentrisane ječmene arome po 1 litri vhiski-a.
Dobitak na alkohol:
U praksi se računa da se od 100 kg kukuruza može dobiti oko 14 litara vhiski-a.
Нема коментара:
Постави коментар